Vesti i događaji

Cena kvalitetne obuke vidi se u ponudi. Cena neobučenosti najčešće se vidi tek kasnije – kroz greške, zastoje, škart, oštećenja opreme, povrede, odsustva, reklamacije i izgubljeno poverenje klijenata.

Zbog toga pravo pitanje nije: „Koliko košta obuka zaposlenog?“ Pravo pitanje je: „Kolikom riziku izlažemo ljude i poslovanje ako zaposlenom poverimo posao za koji nema dokazanu kompetentnost?“

U bezbednosti i zdravlju na radu obuka se često posmatra prvenstveno kao zakonska obaveza. Međutim, za odgovornu organizaciju ona je istovremeno i poslovna investicija: u pouzdaniji rad, manje prekida, stabilniji kvalitet i sposobnost zaposlenih da pravilno reaguju kada se radni uslovi promene.

Šta zapravo znači „neobučen zaposleni“?

Neobučen zaposleni nije samo osoba koja nema potpisan obrazac ili potvrdu o obuci. To može biti i zaposleni koji je formalno prisustvovao predavanju, ali:

• ne prepoznaje konkretne opasnosti na svom radnom mestu;
• ne zna granice bezbednog rada i uslove za zaustavljanje aktivnosti;
• ne ume pravilno da primeni radnu proceduru ili ličnu zaštitnu opremu;
• nije praktično provereno da može bezbedno da obavi zadatak;
• ne zna kako da reaguje pri kvaru, odstupanju ili vanrednom događaju;
• radi sa novom opremom ili u izmenjenom procesu bez odgovarajuće dodatne obuke.

Drugim rečima, evidencija o obuci nije isto što i dokazana kompetentnost.

Koliko košta neobučenost?

Ne postoji jedna univerzalna cena koja važi za svako radno mesto i svaku kompaniju. Trošak zaposlenog koji nije osposobljen za bezbedan i pravilan rad nastaje istovremeno na više mesta:

1. Trošak grešaka i ponovnog rada – pogrešno rukovanje, škart, reklamacije, dodatna kontrola i utrošak materijala.
2. Trošak zastoja – zaustavljena linija, čekanje održavanja, pomeranje rokova i neiskorišćen kapacitet.
3. Trošak povrede ili oštećenja zdravlja – izgubljeni radni dani, zamena zaposlenog, prekovremeni rad, istraga događaja, korektivne mere i potencijalni zahtevi za naknadu štete.
4. Trošak oštećenja opreme i infrastrukture – servis, rezervni delovi, privremeno isključenje sredstva za rad i posledični gubitak proizvodnje.
5. Trošak neusaglašenosti – inspekcijske mere, novčane kazne, zabrana rada, nalazi kupaca i neuspeh na proverama dobavljača.
6. Trošak narušenog poverenja – kašnjenje isporuke, reklamacije, otežano ugovaranje novih poslova i reputaciona šteta.

Najveći problem je što se ovi troškovi retko vode na jednom kontu. Raspoređeni su između proizvodnje, održavanja, kvaliteta, ljudskih resursa, BZR funkcije i menadžmenta, pa stvarna cena neobučenosti ostaje sakrivena.

Šta pokazuju stvarni podaci?

Prema procenama Međunarodne organizacije rada, oko 2,93 miliona ljudi godišnje izgubi život zbog faktora povezanih sa radom, dok približno 395 miliona radnika pretrpi povredu na radu bez smrtnog ishoda.

EU-OSHA procenjuje da povrede na radu i bolesti povezane sa radom Evropsku uniju koštaju približno 476 milijardi evra godišnje, odnosno oko 3,3% BDP-a EU.

Britanski Health and Safety Executive je za 2023/24. procenio ukupne troškove novih slučajeva povreda i bolesti povezanih sa radom na 22,9 milijardi funti. Prosečan ukupni trošak iznosio je približno 10.000 funti po slučaju povrede i 24.200 funti po novom slučaju bolesti povezane sa radom. Od ukupnog iznosa, oko 4,3 milijarde funti odnosilo se na troškove poslodavaca.

Ovi podaci nisu cenovnik koji se može direktno preneti na jednu kompaniju u Srbiji. Oni, međutim, jasno pokazuju razmeru posledica kada prevencija, organizacija rada i kompetentnost zaposlenih nisu na potrebnom nivou.

Da li obuka sama sprečava povrede?

Ne – i upravo je to jedna od najvažnijih stručnih poruka.

Sistematski pregled NIOSH-a i Institute for Work & Health, zasnovan na 22 slučajno odabrana istraživanja, utvrdio je snažne dokaze da obuka pozitivno utiče na bezbedno ponašanje zaposlenih. Istovremeno, autori nisu pronašli dovoljno dokaza da obuka, kada se primenjuje kao jedina mera, sama po sebi smanjuje povrede i narušavanje zdravlja.

To ne umanjuje značaj obuke. Naprotiv, pokazuje gde joj je pravo mesto. Obuka ne može da nadoknadi nebezbednu opremu, neadekvatnu zaštitu, lošu organizaciju, nejasne procedure ili izostanak nadzora. Najbolje rezultate daje kada je deo celovitog sistema koji povezuje procenu rizika, tehničke i organizacione mere, uputstva, praktičan rad, rukovođenje i proveru primene naučenog.

Zbog toga kvalitetan program ne treba da uči zaposlenog samo šta piše u proceduri, već i:

• zašto je određena mera potrebna;
• kako se pravilno primenjuje u realnim uslovima;
• kako se prepoznaje odstupanje;
• kada se rad mora zaustaviti;
• kome se prijavljuje problem;
• kako se postupa u vanrednoj situaciji.

Šta propisi u Srbiji zahtevaju?

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 35/2023) ne posmatra obuku kao formalnost.

Član 33 propisuje obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad pri zasnivanju radnog odnosa ili drugog angažovanja, premeštaju na druge poslove, uvođenju nove tehnologije ili novih sredstava za rad, promeni opreme i promeni radnog procesa. Obuka mora biti prilagođena specifičnostima radnog mesta i rizicima utvrđenim aktom o proceni rizika.

Član 34 zahteva da se obuka sprovodi teorijski i praktično, prema programu sa opštim i posebnim delom, dok se provera teorijske i praktične obučenosti vrši na radnom mestu. Periodična obuka zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom sprovodi se najkasnije u roku od jedne godine od prethodne obuke, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od tri godine.

Za pravno lice koje ne donese program i ne izvrši propisanu obuku zaposlenih član 100 predviđa novčanu kaznu od 1.500.000 do 2.000.000 dinara. Za direktora, odnosno drugo odgovorno lice, predviđena je kazna od 30.000 do 150.000 dinara.

Kazna je, ipak, samo jedan deo mogućeg troška. Posledice ozbiljnog incidenta, prekida rada ili gubitka važnog klijenta mogu biti znatno veće.

Kako kompanija može da izračuna cenu neobučenosti?

Umesto oslanjanja na opšte marketinške tvrdnje, kompanija treba da izračuna sopstveni poslovni slučaj. Osnovni model može se prikazati ovako:

Trošak neobučenosti = trošak grešaka i škarta + trošak zastoja + trošak odsustava i zamena + trošak incidenata + trošak oštećenja + trošak neusaglašenosti + izgubljeni poslovi

Za procenu efekata obuke treba pratiti najmanje period pre i posle njenog sprovođenja, koristeći pokazatelje kao što su:

• broj grešaka, reklamacija i ponovljenih radova;
• sati zastoja izazvanih nepravilnim rukovanjem;
• broj opasnih pojava, incidenata i povreda;
• broj neusaglašenosti utvrđenih internim i eksternim proverama;
• vreme potrebno da novi zaposleni dostigne zahtevani nivo samostalnosti;
• rezultati teorijske i praktične provere;
• primena naučenog tokom posmatranja rada na terenu.

Povrat ulaganja može se računati formulom:

ROI obuke (%) = (izbegnuti troškovi – ukupni troškovi obuke) / ukupni troškovi obuke × 100

Važno je naglasiti da ni ozbiljne međunarodne analize ne potvrđuju jednu univerzalnu stopu povrata koja važi za svaku BZR obuku. Stvarni ROI zavisi od rizika radnog mesta, početnog nivoa kompetentnosti, kvaliteta programa, podrške rukovodilaca i doslednosti primene naučenog. Zato se povrat ne pretpostavlja – on se meri.

Kada obuka postaje stvarna investicija?

Obuka ima poslovnu vrednost kada je:

• zasnovana na proceni rizika i stvarnim potrebama radnog procesa;
• prilagođena konkretnim poslovima, opremi i odgovornostima učesnika;
• povezana sa važećim procedurama i uputstvima kompanije;
• teorijska, praktična i usmerena na rešavanje realnih situacija;
• završena proverom znanja, veština i sposobnosti pravilnog reagovanja;
• podržana od neposrednih rukovodilaca;
• praćena posmatranjem rada, povratnom informacijom i periodičnim obnavljanjem znanja;
• povezana sa merljivim pokazateljima bezbednosti, kvaliteta i produktivnosti.

Prisustvo na predavanju potvrđuje da je zaposleni bio u sali. Tek praktična provera pokazuje da li ume bezbedno da radi.

Kako unaprediti obuke u vašoj organizaciji?

Najskuplja obuka nije ona koja ima višu cenu po učesniku. Najskuplja je obuka koja oduzme vreme zaposlenima, a ne promeni način rada.

TEHPRO Centar za edukaciju razvija zakonske, stručne i in-house programe na osnovu rizika, radnih procesa i konkretnih potreba kompanije. Cilj nije samo prenos informacija, već izgradnja kompetencija koje se mogu proveriti i primeniti u realnom radnom okruženju – od bezbednog rukovanja opremom i visokorizičnih aktivnosti do LOTO, Permit to Work sistema, zaštite od požara, reagovanja u vanrednim situacijama i razvoja BZR kulture.

Obuka jeste trošak koji se može planirati. Neobučenost je rizik čiju cenu organizacija najčešće sazna tek kada je već kasno.

O stresu na poslu često govorimo kao da je reč o ličnoj osobini. Neko je otporniji, neko osetljiviji, neko „dobro radi pod pritiskom“. Tako objašnjenje je jednostavno, ali lako sklanja pažnju sa uslova u kojima ljudi rade. Kada napetost traje dugo, obuhvata veliki deo kolektiva i postane uobičajeno stanje, teško da se može još posmatrati kao problem pojedinca.

Kako nastaje organizacioni stres?

Organizacioni stres ne ulazi u firmu uz veliku najavu. Uvuče se kroz rokove koji su stalno tesni, nejasne prioritete, česte promene odluka, manjak ljudi ili osećaj da sve mora biti završeno odmah.

Posle nekog vremena primećuju se promene koje na prvi pogled ne deluju naročito važno. Ljudi imaju manje strpljenja jedni za druge. Razgovori postaju kraći. Pitanja se sve ređe postavljaju jer „nema vremena da se sada ulazi u to“. Informacije se prenose usput, a ono što nije hitno ostaje za kasnije.

Kako dugotrajan stres utiče na donošenje odluka?

Pod dugotrajnim pritiskom menja se i način na koji razmišljamo. Pažnja postane uža, teže prelazimo sa jednog zadatka na drugi i češće biramo prvo prihvatljivo rešenje, umesto da razmotrimo sve mogućnosti.

Iskusna osoba tada može prevideti ono što inače ne bi. Ne zato što je izgubila znanje ili odgovornost, nego zato što nijedan mentalni kapacitet nije neograničen.

Ovde se stres približava pitanju bezbednosti. Najpre kroz male stvari – preskočena provera, informacija koja nije preneta, pogrešno shvaćeno uputstvo ili odluka da se posao ipak nastavi iako okolnosti nisu sasvim jasne.

Većina takvih situacija prođe bez posledica. Upravo to može da zavara. Ako se ništa nije dogodilo nekoliko puta, način rada počinje da deluje prihvatljivo.

Vremenom počne da se formira jedna tiha, prećutna norma – „kod nas je uvek haos“, „samo da preguramo još ovu nedelju“, „sredićemo to kada bude manje posla“.

Problem je što mirniji period često ne dođe. Ljudi se prilagode i nastave dalje, dok povišena napetost polako postaje deo organizacione svakodnevnice.

Navikavanje, međutim, nije isto što i odsustvo posledica. Ponekad samo znači da smo prestali da ih registrujemo.

Kako prepoznati rane signale?

Kada dođe do greške, najlakše je staviti fokus na osobu koja ju je napravila. Mnogo je korisnije vratiti se par koraka unazad.
Koliko dugo je radila bez prekida? Da li je imala potpune informacije? Koliko puta su se prioriteti tog dana promenili? Da li je mogla da kaže da ne stiže ili je procenila da bi to zvučalo kao opravdanje?

Šta organizacija može da uradi?

Organizacija bi zato trebalo da obrati pažnju na ove signale pre nego što se pojavi ozbiljna posledica. Ne kroz još jednu formalnu proveru, već kroz iskren razgovor o tome kako posao zaista izgleda: gde ljudi najčešće žure, šta ih prekida, koje odluke donose pod pritiskom i o čemu ćute.

Važno je pogledati i ono što se vremenom prihvatalo kao normalno, iako zaposlene svakodnevno dovodi do granice njihovih kapaciteta.

Organizacioni stres postaje bezbednosni rizik kada počne da određuje kako ljudi opažaju situaciju, razgovaraju jedni sa drugima i donose odluke.

Tada više nije dovoljno očekivati da pojedinac bude pažljiviji, smireniji ili otporniji. Potrebno je pogledati sistem u kojem se od njega ta pažnja očekuje.

Odgovornost organizacije nije da ukloni svaki pritisak – to nije ni moguće. Jeste, međutim, da prepozna trenutak kada zahtevi posla počnu da premašuju kapacitete ljudi koji taj posao obavljaju. Ako se o tome govori tek nakon greške ili povrede, signal je stigao prekasno.

Bezbednije radno okruženje ne nastaje tako što od ljudi tražimo da izdrže još malo. Nastaje kada organizacija ozbiljno shvati ono što im otežava da rade pažljivo, promišljeno i odgovorno.

U TEHPRO-u se sa ovim izazovima susrećemo kroz svakodnevan rad sa kompanijama, ali i kroz razgovore i in-house treninge koji su prilagođeni konkretnim situacijama u kojima zaposleni rade. Takvo iskustvo pokazuje koliko je važno o ovim temama govoriti pre nego postanu incident, povreda ili ozbiljan organizacioni problem.

U svetu u kojem se poslovni procesi stalno menjaju, a tehnologije postaju sve složenije, kontinuirana edukacija zaposlenih više nije opcija, već poslovna potreba.

Međutim, jedno od najvažnijih pitanja koje se danas postavlja jeste: da li su standardne obuke dovoljne da zaposleni zaista razumeju rizike i primene naučeno u svakodnevnom radu?

Naše dugogodišnje iskustvo pokazuje da odgovor često nije potvrdan.

Zbog toga se sve veći broj kompanija opredeljuje za in-house treninge, odnosno obuke koje se realizuju direktno u organizaciji i prilagođavaju konkretnim procesima, opremi, rizicima i izazovima sa kojima se zaposleni svakodnevno susreću.

Šta su in-house treninzi?

In-house treninzi predstavljaju stručne obuke koje se organizuju unutar kompanije i dizajniraju u skladu sa njenim specifičnim potrebama.

Za razliku od standardnih seminara ili opštih edukacija, ovakav pristup podrazumeva da se sadržaj obuke razvija na osnovu:

• delatnosti kompanije,
• organizacije rada,
• postojećih procedura,
• procene rizika,
• opreme i tehnologija koje se koriste,
• prethodnih incidenata i nezgoda,
• regulatornih zahteva,
• nivoa znanja zaposlenih.

Drugim rečima, umesto da zaposleni slušaju primere koji se odnose na neku drugu industriju ili radno okruženje, oni uče kroz situacije koje su im poznate i koje mogu direktno da povežu sa svojim svakodnevnim zadacima.

Zašto generičke obuke često ne daju očekivane rezultate?

Mnoge kompanije ulažu značajna sredstva u edukacije, ali se nakon određenog vremena suočavaju sa istim problemima:

• nepoštovanje procedura,
• ponavljanje rizičnih ponašanja,
• nedovoljno razumevanje odgovornosti,
• slaba primena stečenog znanja u praksi.

Razlog je to što ljudi najlakše usvajaju znanje kada mogu da ga povežu sa stvarnim situacijama koje svakodnevno doživljavaju.

Ako zaposleni slušaju o opasnostima na mašinama koje nikada nisu koristili ili o procedurama koje se ne primenjuju u njihovom radnom okruženju, verovatnoća da će usvojiti i primeniti naučeno značajno opada.

Upravo zato savremeni pristupi edukaciji sve više stavljaju fokus na praktičnu primenu i kontekst u kojem zaposleni rade.

Kako izgleda kvalitetan in-house trening?

Kvalitetan trening ne počinje dolaskom predavača na dan zakazane obuke, već se sastoji iz ozbiljne pripreme i niza koraka koje prethode samoj edukaciji.

1. Upoznavanje sa kompanijom

Prvi korak podrazumeva razumevanje poslovanja organizacije.

Potrebno je sagledati:

• vrstu delatnosti,
• organizacionu strukturu,
• procese rada,
• nivo automatizacije,
• profile zaposlenih,
• ključne operativne izazove.

Bez razumevanja poslovnog konteksta nije moguće kreirati obuku koja donosi stvarnu vrednost.

2. Identifikacija potreba

Svaka organizacija ima drugačije ciljeve.

Nekada je potrebno podizanje svesi zaposlenih, ili unapređenje procedura u praksi, dok nekima cilj može biti smanjen broj povreda, bolja komunikacija između sektora, ili priprema za audit ili inspekcijski nadzor.

Prava vrednost treninga nastaje kada je jasno definisano šta kompanija želi da postigne.

3. Analiza postojećeg sistema

Pre kreiranja programa potrebno je sagledati:

• procene rizika,
• postojeće procedure,
• rezultate internih kontrola,
• izveštaje o incidentima,
• nalaze inspekcija,
• prethodne edukacije.

Na taj način trening postaje alat za rešavanje konkretnih problema, a ne samo formalna aktivnost.

4. Kreiranje prilagođenog programa

Nakon analize razvija se sadržaj koji odgovara stvarnim potrebama organizacije.

To može uključivati:

• fotografije iz pogona,
• stvarne radne situacije,
• analize incidenata,
• praktične radionice,
• simulacije,
• grupni rad,
• studije slučaja.

Ovakav pristup povećava angažovanost učesnika i olakšava razumevanje tema.

5. Primena odgovarajućih metoda učenja

Savremena edukacija ne podrazumeva samo predavanje.

U zavisnosti od teme koriste se:

• praktične demonstracije,
• radionice,
• simulacije realnih situacija,
• analiza uzroka incidenata,
• obilazak radnih mesta,
• diskusije i razmena iskustava.

Cilj je da učesnici aktivno učestvuju u procesu učenja.

Koje oblasti najčešće obuhvataju in-house treninzi?

Prilagođene obuke mogu pokrivati širok spektar tema.

Najčešće oblasti uključuju:

Bezbednost i zdravlje na radu (BZR)

• procenu i kontrolu rizika,
• bezbedno ponašanje zaposlenih,
• upravljanje incidentima,
• razvoj bezbednosne kulture.

Lockout/Tagout (LOTO)

• izolaciju opasnih izvora energije,
• primenu procedura zaključavanja,
• odgovornosti zaposlenih i izvođača radova.

Rad na visini

• identifikaciju opasnosti,
• korišćenje zaštitne opreme,
• planiranje i organizaciju rada.

Zaštitu od požara

• preventivne mere,
• postupanje u vanrednim situacijama,
• evakuaciju i spasavanje.

Upravljanje hemikalijama

• klasifikaciju i označavanje,
• bezbedno skladištenje,
• korišćenje bezbednosnih listova.

Zaštitu životne sredine

• upravljanje otpadom,
• kontrolu emisija,
• usklađenost sa propisima.

Prednosti in-house treninga za kompaniju

Veća relevantnost sadržaja
Obuka je direktno povezana sa stvarnim radnim mestima i procesima.

Veća uključenost zaposlenih
Učesnici lakše prepoznaju značaj teme kada se ona odnosi na njihov svakodnevni rad.

Brža primena znanja
Stečena znanja mogu se primeniti odmah po završetku treninga.

Jačanje bezbednosne kulture
Zaposleni bolje razumeju svoju ulogu u sistemu upravljanja rizicima.

Efikasnije upravljanje usklađenošću
Kompanije lakše ispunjavaju zakonske i regulatorne zahteve.

Smanjenje rizika i troškova
Bolje razumevanje procedura doprinosi smanjenju povreda, incidenata i operativnih zastoja.

In-house treninzi kao alat za razvoj bezbednosne kulture

Jedna od najvećih vrednosti prilagođenih obuka jeste njihov doprinos razvoju bezbednosne kulture.

Bez obzira na kvalitet procedura, politika i tehničkih rešenja, sistem funkcioniše samo ako ga ljudi razumeju i primenjuju.

Kada zaposleni prepoznaju rizike, razumeju posledice nebezbednog ponašanja i znaju kako da postupe u konkretnim situacijama, organizacija postaje otpornija, bezbednija i efikasnija.

Upravo zato vodeće kompanije danas ne posmatraju edukaciju kao trošak, već kao investiciju u ljude, procese i dugoročnu održivost poslovanja.

Zašto odabrati Tehpro za in-house treninge?

Već više od 35 godina Tehpro pruža stručnu podršku organizacijama u oblastima:

• bezbednosti i zdravlja na radu,
• zaštite od požara,
• zaštite životne sredine,
• upravljanja rizicima,
• edukacija.

Ono što Tehpro izdvaja nije samo poznavanje propisa, već sposobnost da stručna znanja pretvori u praktična rešenja primenljiva u svakodnevnom radu.

Naši treninzi su osmišljeni tako da odgovore na konkretne izazove kompanije, unaprede znanje zaposlenih i doprinesu stvarnim promenama u organizaciji.

Zaključak

In-house treninzi predstavljaju jedan od najefikasnijih načina da se teorija pretvori u praksu, a znanje u svakodnevno odgovorno ponašanje.

Kada je edukacija prilagođena stvarnim procesima, rizicima i potrebama organizacije, rezultati postaju vidljivi mnogo brže kroz veću bezbednost, bolju usklađenost i snažniju organizacionu kulturu.

Želite da razvijete obuku prilagođenu vašoj kompaniji?
Kontaktirajte Tehpro Centar za edukaciju i saznajte kako in-house treninzi mogu pomoći vašoj organizaciji da unapredi bezbednost, smanji rizike i izgradi održiv sistem upravljanja.

Kako pravilna kontrola opasnih izvora energije štiti zaposlene, opremu i poslovanje?

U industrijskim postrojenjima, proizvodnim pogonima, energetskim sistemima i procesnim industrijama svakodnevno se obavljaju aktivnosti održavanja, servisiranja, čišćenja, podešavanja i intervencija na opremi. Tokom ovih aktivnosti može doći do visokih rizika po bezbednost zaposlenih usled nekontrolisanog oslobađanja energije.

Neočekivano pokretanje mašine, aktiviranje pneumatskog sistema, oslobađanje hidrauličkog pritiska ili zaostale električne energije može za svega nekoliko sekundi dovesti do ozbiljnih povreda, amputacija, trajnog invaliditeta ili čak smrtnog ishoda.

Zbog toga se u savremenim industrijskim sistemima primenjuje LOTO (Lockout/Tagout) odnosno LOTOTO (Lockout/Tagout/Tryout) sistem, što je jedan od najefikasnijih alata za upravljanje rizicima tokom rada na opremi.

Najkraće rečeno, LOTO predstavlja organizovan i kontrolisan sistem kojim se obezbeđuje da oprema bude potpuno bezbedna pre nego što zaposleni započne rad na njoj.

Šta je LOTO sistem?

LOTO (Lockout/Tagout) predstavlja skup procedura, opreme i pravila kojima se sprečava neočekivano pokretanje mašina ili oslobađanje opasne energije tokom održavanja, popravki, čišćenja ili drugih intervencija.

Pre početka rada oprema mora biti:

• bezbedno zaustavljena,
• izolovana od svih izvora energije,
• zaključana odgovarajućim uređajima,
• jasno označena upozorenjima,
• oslobođena zaostale energije,
• proverena kako bi se potvrdilo da je zaista bezbedna za rad.

Kod LOTOTO sistema dodatni korak predstavlja „Tryout“ odnosno proveru efikasnosti izolacije pre početka rada.

Drugim rečima, nije dovoljno samo isključiti opremu. Potrebno je potvrditi da energija više nije prisutna.

Koji izvori energije predstavljaju rizik?

Jedna od najčešćih grešaka u praksi jeste poistovećivanje LOTO sistema isključivo sa električnom energijom.

Međutim, opasni izvori energije mogu biti prisutni u gotovo svakom industrijskom procesu.

LOTO obuhvata kontrolu:

• Električne energije, koja je najčešći uzrok ozbiljnih povreda tokom održavanja.
• Pneumatske energije, jer kompresovani vazduh može izazvati iznenadno pokretanje opreme ili nekontrolisano oslobađanje delova sistema.
• Hidraulične energije – zato što visoki pritisci u hidrauličnim sistemima predstavljaju ozbiljan rizik za zaposlene.
• Mehaničke energije, jer pokretni delovi mašina, rotacioni elementi, transporteri i pogonski sistemi mogu izazvati teške povrede.
• Gravitacione energije – zbog toga što podignuti tereti, platforme ili elementi konstrukcije mogu pasti usled gubitka oslonca.
• Termičke energije, jer vruće površine, para i procesni sistemi pod povišenim temperaturama predstavljaju dodatni izvor opasnosti.
• Hemijske energije – zato što opasne materije pod pritiskom ili u procesnim sistemima zahtevaju posebne procedure izolacije.
• Akumulirane ili zaostale energije – zbog toga što kondenzatori, opruge, rezervoari pod pritiskom ili sistemi sa skladištenom energijom mogu predstavljati rizik čak i nakon isključivanja opreme.

Zašto dolazi do nesreća tokom održavanja?

Analize različitih industrijskih incidenata širom sveta pokazuju da se veliki broj teških povreda događa upravo tokom aktivnosti koje se smatraju rutinskim.

Najčešći uzroci uključuju:

• nepostojanje LOTO procedure,
• neidentifikovane izvore energije,
• neadekvatnu izolaciju sistema,
• nedovoljnu obuku zaposlenih,
• angažovanje izvođača bez odgovarajuće kontrole,
• nepostojanje verifikacije izolacije.

Upravo zato LOTO nije samo tehnička mera već ključni element sistema upravljanja bezbednošću.

Kako izgleda kvalitetan LOTO sistem?

Efikasan LOTO sistem zasniva se na jasno definisanim procedurama.

Svaka procedura mora biti razvijena za konkretnu mašinu, instalaciju ili proces.

Kvalitetna LOTO procedura obuhvata:

• identifikaciju opreme,
• lokaciju opreme,
• identifikaciju svih izvora energije,
• tačke izolacije,
• redosled gašenja sistema,
• način zaključavanja i označavanja,
• oslobađanje zaostale energije,
• proveru odsustva energije,
• pravila za bezbedan rad,
• postupak vraćanja sistema u funkciju,
• definisane odgovornosti svih učesnika.

Posebno je važno da procedure budu vizuelne, razumljive i lako primenljive na terenu.

LOTO treninzi

Čak i najbolje procedure neće dati rezultate ukoliko zaposleni ne razumeju njihovu svrhu i način primene.

Zbog toga obuka predstavlja jedan od najvažnijih elemenata LOTO sistema.

Kvalitetan LOTO trening kombinuje teorijski i praktični deo.

Zaposleni treba da nauče:

• kako da prepoznaju izvore energije,
• kada je LOTO obavezan,
• kako da koriste katance i blokade,
• kako da čitaju procedure,
• kako da potvrde da je sistem bezbedan za rad,
• koje su njihove odgovornosti.

Posebna pažnja posvećuje se različitim grupama zaposlenih:

• operaterima,
• održavanju,
• rukovodiocima,
• HSE i BZR stručnjacima,
• izvođačima i podizvođačima.

U složenim industrijskim sistemima upravo je koordinacija različitih učesnika jedan od ključnih faktora uspeha.

Zašto su LOTO auditi neophodni?

Mnoge organizacije poseduju procedure, opremu i formalne zahteve, ali to ne znači automatski da sistem funkcioniše.

Zato su periodični LOTO auditi neophodni za proveru stvarnog stanja na terenu.

Audit omogućava da se utvrdi:

da li su procedure ažurne,

da li odgovaraju realnom stanju opreme,

da li su tačke izolacije jasno označene,

da li je LOTO oprema dostupna,

da li zaposleni razumeju svoje obaveze,

da li izvođači primenjuju propisane procedure,

da li postoje kritične aktivnosti koje zahtevaju dodatne mere.

Rezultat audita su konkretne korektivne i preventivne mere koje unapređuju bezbednost.

Naše iskustvo je pokazalo da kompanije koje sistematski primenjuju LOTO ostvaruju:

• smanjenje broja povreda na radu,
• veću pouzdanost opreme,
• manje neplaniranih zastoja,
• efikasnije održavanje,
• bolju kontrolu nad izvođačima,
• usklađenost sa međunarodnim standardima i najboljim praksama,
• jačanje bezbednosne kulture.

LOTO predstavlja ulaganje koje istovremeno štiti ljude, imovinu i kontinuitet poslovanja.

Uloga Tehpro-a u uspostavljanju efikasnog LOTO sistema

Više od 35 godina Tehpro pruža stručnu podršku kompanijama u oblastima bezbednosti i zdravlja na radu, upravljanja rizicima, zaštite životne sredine, zaštite od požara, edukacije i tehničke zaštite.

Kada je reč o LOTO sistemima, podrška obuhvata:

• identifikaciju opasnih izvora energije,
• izradu i unapređenje LOTO procedura,
• sprovođenje LOTO treninga,
• procenu usklađenosti sistema,
• sprovođenje LOTO audita,
• definisanje korektivnih mera,
• podršku pri implementaciji najboljih međunarodnih praksi.

Naš cilj nije samo ispunjavanje zahteva propisa, već stvaranje funkcionalnih sistema koji doprinose bezbednijem i efikasnijem radu.

Zaključak

Najteže povrede na radu često nastaju upravo onda kada zaposleni veruju da je oprema bezbedna, a energija i dalje postoji u sistemu.

LOTO sistem uvodi kontrolu, disciplinu i predvidivost u aktivnosti visokog rizika. Kada je pravilno projektovan, implementiran i redovno proveravan, predstavlja jednu od najefikasnijih mera za sprečavanje ozbiljnih incidenata u industriji.